⇔ Радио Белами, Ниш, сваке суботе од 12-14 уживо, реприза недељом у 12ч.⇔

ДНЕВНИК НА ЈЕДАН ЦИРКУС М

22. јун 1998.

wolf g457ec9fc4 640

Добар дан, добри људи!

Тачно пре и-ха-хај годинице (23), ја сам на овај исти радио (у питање је Радио Лесковац кој је у међувреме ликвидиран без иједан метак), изговарао следеће речи и реченице, и ко увек, био сам, и прост, и проширен, дакле – простопроширен, а ову новокомпоновану турбо-басну сам чак записао и у моју једину књигу, и са’ ћу ја да цитирам самога себе, па кажем:

Предиван летњи дан, сунце упекло ко скара, ма ко на разгледницу, просто се утепало за плажу, и... у један фенси кафић са терасу, седи Вук (прави вук, а не онај политичар), седи он за један астал, пијуцка ледено ладну кока-колу на сламку, а у други крај терасу седи једна Овца. Она је исто такође сама (за разлику од нас 10 милиона (заједно са Црну Гору), и она исто такође цевчи ледено ладну кока-колу на цевчицу, и... ко што је нормално у такве ситуације, загледа се Вук у њу, онако дрско, што би рекла Црвенкапица: Са оне његове крупне очи, дирек кроз "Рејбанке", а она, мислим Овца, сам трепка са своје азурно плаве окице и ко не примећује га. Као оно: дува кроз сламку и прави кломбурци у чашу! А не да је лепа Овца: копанчики, дупче ко ћупче, ма слатка ко она шећерна вуна! Крзно бело, па све онако увртено, ко да је стављала трајну, па ву се оно крзно све онако пресијава на сунце, ма милина да гу гледаш! И сад, мерка гу Вук тако једно пет минута, проради му онај љубаван швалерски чип, и на крај није више мого да издржи, приђе ву он па ће каже:

- Извин’те, маче, што ти ласкам, јел слободно туј поред вас?

Она се ко зачуди, као изненадио гу овај, па почне да се осврће око себе, па га на крај погледа, па се убоде са кажипрс (папак) у груди, па ће му процвркуће:

- Јел ме мене питаш?

А Вук ће:

- Па тебе, шећеру!

И седне он одма за астал, понуди гу са "Малборо" из тврдо паковање, припали ву са "Зипо" бензинац, и сад... да ву прича нешто за политику ће забрља сигурно, него... циле-миле, пиле-гиле, виле-жиле, дрн-дрн-дрн, као:

- Није то, мислим, што си ту, ал много си бре лепа. Кад сам те видо, ко да сам стануо на луд камен! Еве, још се тресем! Него... виш каква је врућинка, ајмо малко у Нишку Бању, у Радон, и там ће се малко као бањкамо у врућку воду у базенче, па ће пијемо ледено ладну цоца-цолицу из лименке, па дрн-дрн-дрн - распричао се Вук, и она - пристане!

Пођу они са грацки аутобус, у њега нормално ради клима, изнад свако седиште има маске са кисеоник и појас за спасавање... шалим се... и тако клај-клај, дирек преко Број 6, стигну они у Нишку Бању, истресев се малко преко оне шахте на улаз, онда се испрцају... пардон, искрцају се код Лалетову кућу, кроз парк дођу у Радон на онај горњи улаз, спуше се с лифт у приземље, и кад су дошли пред базен сазнав да је из базен испуштена вода: «Ауууу мајку му!» цвилне Вук, и које ће, сети се он па каже на Овцу да оду у Просек и да се там обањкав у Нишаву, и искоче они напоље, плати Вук на једног таксисту кој је случајно залутао у Бању, одвезе ги овај у Просек, спуштив се они доле на плажу, оно гужва, не види се Нишава од купачи, Вук, нормално, повуче рајфешлус и скине оно његово крзно, а Овца се све нешто скањера да се скине, там-овам, оћу-нећу, ајмо у жбуње да се скинеш ако те срамота, циле-миле, пиле-гиле, жиле-виле, и пристане она... оду они у жбуње, Вук ко држи пешкир да нико не види, и сад... откопча Овца дрикери и скине ону вуну, и како се скинула, још само лева ногавица остала, тако Вук рипне на њу и не да гу је припуцао отпозади, и... сад иде наравоученије:

Вук длаку мења, ал УД никада!