burgers 1839090 640

И како тој, бива, у сан, бог надахњује, људе овог века и времена, и оног века и времена, чувеног роштиљџију, Драги Бурета, из Лесковац.

И сг ми малко замириса, кроз, њокалицу и ноздрве, на лепињку, док ћевапчки из левак, цврчив, по сцкару, на ћумур, дим по Широку Чаршију се разлегја по бели свет људи, дрчници, армију гладни људи, да пробав, чувене, пљесканичке, и ћевапчки, не само од лесковачки роштиљ мајстори, него и од мајстори из Ниш, Kрагујевац, по први пут из Нови Пазар, и ч'к и из Баш Чаршију Сарајево, и Бањалуку.

Идемо, кроз гужву, масу, и Драги ми вика: уф, како би гу зафрљачија, по сцкару, на ћумур, а тек ли пак ћевапчки, па да буднев, без траг, од печење, големи и убави, ко прсти на трубача из Врање у Горњу Чаршију.

И седосмо у једно приручно кафанче.Драги - викам му.- Вино!  А, ааа! Бело, синко, и сифон!

- Сифон немамо! - вика дечко на праксу.

- Kако бе немате!? 

-Само киселу воду.

-А на кое печете пљескавице!?

Драги Буре, већ му врије, све, ко комине, у  њега, од нервозу.

- Па сг печемо на расположиви, извори, енергије,па на плин, струју, такој. - допуњује причу и газда на кафанче.

-Леле, леле! Kо се направи од дваес први век! Од онај сладак, златан, и убав Лесковац!

- Па, такој нам је речено!

-Речено!?

Оној, ч, му је сочно, ко пљескавица из прошли век, и малко седе,на кафанску изакану, столицу да се поврати од шок.

Раскопча онуј кожну кравату, ал се зноји, и вика ми: - Синко,није ми добро, чувај традицију. Синко, није ми добро, чувај, рецепт .

И он легну, на ма', а ја се диго из кревет, знојав, и помисли се: ако једемо пљескавице на плин, струју, такој, ја си седим дома,нећу се мајем по роштиљаду, и сам си гу спремим,са зејтинчак, сол'чк и меско у, тигањ, на електрични шпорет, јер нема тај укус, ко што има пљесканица на ћумур са сцкару.