bird g781af48f1 640

     Нешто је са родама запело. Наши биолози су детаљно истражили ово питање. Уочили су да је број рода знатно мањи него прије. Прецизније, мање их је за пола. Онда су се дали у истраживање. И видјели гдје је проблем. Нема родаца, односно мушких рода.

    Феномен је невјероватан. Нигдје у живом свијету се такво нешто није десило. Тражили су их авионима, аутима, тражили их извиђачи, али родаца нигдје. Онда су погледали на сателитске снимке са Google map-a и уочили огромну групу родаца на окупу. На скупу родаца су биле огромне бине, јако озвучење и неке од мушких рода које крилима млате и нешто објашњавају. Истраживачи су онда отишли на лице мјеста и утврдили да је у току предизборни митинг за избог првог међу родцима. Никоме од родаца није пало на памет да се спушта на југ носећи бебе, када се рјешавају најважнија питања.

   Таман када су утврдили да овдје на југу нема родаца, сазнали су да женске роде нису донијеле бебе. Опет није било јасно гдје је проблем, јер су оне могле донијети бар пола беба од оног броја које су заједно са мушким родама раније носиле. Али, беба нема. Опет су ангажовали стручњаке који су истраживали све податке, од боје перја рода до носивости. Ништа од тога није био проблем, него нешто сасвим неочекивано. Роде нису могле донијети бебе јер су биле оптерећене корпама, руксацима и разним другим стварима. Носиле су ствари из шопинга и колица у шопинг, па мјеста за бебе није било.

   Отквирена је дакле квака. Родци на митинзима, а роде у шопинзима.

Како онда ријешити дефицит беба? Прва је могућност да се бебе транспортују само у вријеме када нема митинга, или попуста у шопинзима. Ова могућност је одмах отпала, јер се све вријеме овог свијета дијели на предизборно и изборно, а шопинзи на добре и још боље. Друга је могућност да се избаце роде и пређе на давно опробане и помало заборављене методе добијања дјеце. И ова друга могућност је мало вјероватна, јер се стара процедура добијања дјеце већ поодавно не користи за те намјене, већ искључиво за забаву и разоноду.

⇔ Радио Белами, Ниш, сваке суботе од 12-14 уживо, реприза недељом у 12ч.⇔

ДНЕВНИК НА ЈЕДАН ЦИРКУС М

22. јун 1998.

wolf g457ec9fc4 640

Добар дан, добри људи!

Тачно пре и-ха-хај годинице (23), ја сам на овај исти радио (у питање је Радио Лесковац кој је у међувреме ликвидиран без иједан метак), изговарао следеће речи и реченице, и ко увек, био сам, и прост, и проширен, дакле – простопроширен, а ову новокомпоновану турбо-басну сам чак записао и у моју једину књигу, и са’ ћу ја да цитирам самога себе, па кажем:

Предиван летњи дан, сунце упекло ко скара, ма ко на разгледницу, просто се утепало за плажу, и... у један фенси кафић са терасу, седи Вук (прави вук, а не онај политичар), седи он за један астал, пијуцка ледено ладну кока-колу на сламку, а у други крај терасу седи једна Овца. Она је исто такође сама (за разлику од нас 10 милиона (заједно са Црну Гору), и она исто такође цевчи ледено ладну кока-колу на цевчицу, и... ко што је нормално у такве ситуације, загледа се Вук у њу, онако дрско, што би рекла Црвенкапица: Са оне његове крупне очи, дирек кроз "Рејбанке", а она, мислим Овца, сам трепка са своје азурно плаве окице и ко не примећује га. Као оно: дува кроз сламку и прави кломбурци у чашу! А не да је лепа Овца: копанчики, дупче ко ћупче, ма слатка ко она шећерна вуна! Крзно бело, па све онако увртено, ко да је стављала трајну, па ву се оно крзно све онако пресијава на сунце, ма милина да гу гледаш! И сад, мерка гу Вук тако једно пет минута, проради му онај љубаван швалерски чип, и на крај није више мого да издржи, приђе ву он па ће каже:

- Извин’те, маче, што ти ласкам, јел слободно туј поред вас?

Она се ко зачуди, као изненадио гу овај, па почне да се осврће око себе, па га на крај погледа, па се убоде са кажипрс (папак) у груди, па ће му процвркуће:

- Јел ме мене питаш?

А Вук ће:

- Па тебе, шећеру!

И седне он одма за астал, понуди гу са "Малборо" из тврдо паковање, припали ву са "Зипо" бензинац, и сад... да ву прича нешто за политику ће забрља сигурно, него... циле-миле, пиле-гиле, виле-жиле, дрн-дрн-дрн, као:

- Није то, мислим, што си ту, ал много си бре лепа. Кад сам те видо, ко да сам стануо на луд камен! Еве, још се тресем! Него... виш каква је врућинка, ајмо малко у Нишку Бању, у Радон, и там ће се малко као бањкамо у врућку воду у базенче, па ће пијемо ледено ладну цоца-цолицу из лименке, па дрн-дрн-дрн - распричао се Вук, и она - пристане!

Пођу они са грацки аутобус, у њега нормално ради клима, изнад свако седиште има маске са кисеоник и појас за спасавање... шалим се... и тако клај-клај, дирек преко Број 6, стигну они у Нишку Бању, истресев се малко преко оне шахте на улаз, онда се испрцају... пардон, искрцају се код Лалетову кућу, кроз парк дођу у Радон на онај горњи улаз, спуше се с лифт у приземље, и кад су дошли пред базен сазнав да је из базен испуштена вода: «Ауууу мајку му!» цвилне Вук, и које ће, сети се он па каже на Овцу да оду у Просек и да се там обањкав у Нишаву, и искоче они напоље, плати Вук на једног таксисту кој је случајно залутао у Бању, одвезе ги овај у Просек, спуштив се они доле на плажу, оно гужва, не види се Нишава од купачи, Вук, нормално, повуче рајфешлус и скине оно његово крзно, а Овца се све нешто скањера да се скине, там-овам, оћу-нећу, ајмо у жбуње да се скинеш ако те срамота, циле-миле, пиле-гиле, жиле-виле, и пристане она... оду они у жбуње, Вук ко држи пешкир да нико не види, и сад... откопча Овца дрикери и скине ону вуну, и како се скинула, још само лева ногавица остала, тако Вук рипне на њу и не да гу је припуцао отпозади, и... сад иде наравоученије:

Вук длаку мења, ал УД никада!

man 4957154 640

Овог, коронарног, лета дешавале су се чудне ствари. Да ли само због коронавируса и ковида 19 или је још нешто у питању, питају се и најбољи познаваоци природе и друштва.

А струка (лекари епидемиолози) каже да је нама сада веома потребан витамин Д, тј. сунчеви зраци. И када су многи савесни грађани, који слушају савете лекара, односно, струке, почели да се чваре на сунцу, усред лета наиђе трећи ли, четврти ли талас епидемије коронавируса.

Ја кад чујем реч „талас“, одмах помислим на морске вале илити таласе. Интересантно је и јахање на таласима, али ја немам коња.

Елем, ја на лепом грчком острву (код њих су сва острва лепа), изнајмио сам лежаљку и сунцобран, добио уз то капућино (метаксу сам морао да платим), а кроз моје браон очи и тамне наочаре гледам плаветнило мора и бели брод у даљини...

Видик ми понекад покваре чоколадне прилике у бикинију, али не жалим се; то је младост и лепота и ко има нешто против тога? Руку на узаврело срце плућа, ни ја нисам још за старо гвожђе, јер не би те лепотице тек тако испред мене правиле ревију купаћих костима...

Људи се тешко ових дана препознају кроз маске, наочаре за сунце и капе, потамнелог тена из ко зна којих све разлога (беспарица, помагање око жетве пшенице и кошења ливада са рођацима на селу итд.). Једног петка, сретох, и препознадох, свог колегу Владу у главној градској улици. Маскирао се и он, али моје оштро око препознало га је по ходу.

Лакат ја њему, лакат он мени и ми се поздрависмо. Пошто установисмо да смо он и ја ми и да смо живи и здрави, испричам му ја своје летовање на лепом грчком острву (код њих су сва острва лепа).

- А па, Мићо, немогуће!- рече Влада.- У Грчку не може да се уђе због короне.

- Ама, може! Ја тамо имам кућу на обали Егејског мора и имам право да идем тамо. Да проветрим кућу, да покосим траву около...

- Немогуће да си био тамо!- чудио се даље Влада.

- Могуће је, Владо, у сну је све могуће.

- А, тако!- изненади се Влада, па настави.- Море, и Шпанија нам је забранила улазак, односно, излазак на њено море, тако да ни ове године не могу у Шпанију.

- Значи, раније си ишао тамо?

- Ма, јок! Нисам никад био у Шпанији.

maze 1560302 640

Сви смо ми у истом  лавиринту и свако од нас покушава да пронађе свој пут до излаза, који је за све исти без обзира којим путем да идемо.

Неки изаберу дужи, мирнији пут, други опет краћи, неизвјеснији. Једни се читаво вријеме врте у круг, док други крену странпутицом пуном недаћа и проблема који их прате сво вријеме путовања. Сви се надају да ће они бити баш ти сретници који ће пронаћи најбољи пут, и ријетки су који  ће послушати савјете оних који су већ прешли добар дио пута, чиме се руководити приликом избора понуђених стаза.

Нуде се путокази, које су вијековима постављали они који су већ одавно прошли тим лавиринтом. Они који послушају путоказе лакше савладају замршене стазе лавиринта, док други на својој кожи искусе све изазове путешествија.

Сви при крају лавиринта, сами са собом анализирају  гдје су требали скренути лијево или десно, или гдје су требали продужити право.

Поправног нема, тај се пут само једном пролази.

⇔ Радио Белами, Ниш, сваке суботе од 12-14 уживо, реприза недељом у 12ч.⇔

ДНЕВНИК НА ЈЕДАН ЦИРКУС М

25. август 2021.

meal 3236971 640

Добар дан, добри људи!

Данас је последња среда августовска године Господње две и дваес прве, ја нећу много да га мрчкам са неки увод, шалим се - оћу, ко па нећу!

У мој родни град, у мој Блесковац, то јес у мој завичај, а ово завичај значи да завивамо чај (зави чај, од конопљу... шалим се), дакле... мој родни град, бивши светски сајамски град, сад мож слободно да се прекрсти у Ћеваполис, ил Пљескополис, може и Џинкаполис, а може и Скараполис (како све дивно звучи грчки, чисто православно), а може да се зове и Пљесковац, Месковац, дакле... у мојему родноме завичају указао се Ћевап Фест, јес да се указао, илити скраћено - Роштиљијада! Иначе, Роштиљијада, у врло благ и истанчан превод значи - више јавна места, на једно јавно место, за јавно кркање и сркање, и куде стигнеш мочање, и ... ање! А за дрка... овај, за хркање зна се где је место.

Иначе, ово је прва Роштиљијада која се одржава у кафез, јер је скоро цела Широка чаршија ограђена са жичану ограду, а зашто, е то ни Никола Тесла не би умео да објасни. Ни Фарадеј, иако је измислио онај кафез.

Ако је та жичана ограда непропусна за вируси, вирусоотпорна, да виручики не мож кроз њу да прођу и нападну незаштићени тирусти и кркачи на пљескавице и остали специјалитети, онда је требало с њу да се огради цела Србија. А и зашто да штити кркачи на пљескавице и остали специјалитети, кад су сви они вакцинисани ил тестирани?! Јер само они могу и смев да уђу у роштиљијански кафез. И треба свуда на ту ограду да се ставе натписи, који важе за сви ови изван кафез, да је забрањено да се кроз ограду искашљује, пљуцка, истриса нос, да се чак и прдуцка, јер вирус мож да мутира у прдац, и шта онда! А што се сви они јадни људи који не мог да уђу у роштиљијански кафез јер нису вакцинисани и тестирани, мимоилазе на метар ипо ширину између вирусоотпорну ограду и локали, где двојица дебели не мож се мимоиђу, ееее... зато су ту концерти на слабо плаћене екстрадне звезде, па удри бригу на весеље, јер...

- Нико не мож са нас да се мрка, кад се лока и кад се крка!

Ил што би још истако деда Пејча звани Фројд:

- Пице су си пице, ал нема боље од ћевапи и пљескавице!

И неколко питалице скиталице, колко да се поприсетимо и не заборавимо:

- Шта је то пљескавица?

ПЉЕСКАВИЦА ЈЕ ГОЛЕМ ЗГАЖЕН ЋЕВАП!

- Шта је то кобасица?

КОБАСИЦА ЈЕ ГОЛЕМ ЋЕВАП У ХУЛАХОПКЕ!

- Шта је то хамбургер?

ХАМБУРГЕР ЈЕ ПОБАЧЕНА ПЉЕСКАВИЦА!

- Каква је разлика између пљескавице од 5, од 10 и од 15 ћевапа?

Разлика је у цену, иначе - све су исте!

- Шта је теже: пљескавица од 100 грама ил 100 грама гвожђе?

100 грама гвожђе! Јер 100 грама гвожђе си је увек 100 грама, а пљескавица од 100 грама никад није 100 грама!

- Како се зове уметник роштиља?

СКАРАВАЂО!

ЛЕСКОВАЧКИ ВОЗ

Ко није чуо шта је то чувени Лесковачки воз, а није ни мого да га чује пошто он не иде по брзе пруге, него иде по подмазани кафански астали, а то су она места где мушице највише воле да каке... дакле, "Лесковачки воз"је:

- 15 ћевапа, пљескавица од 15 ћевапа, 5 уштипка, пар кобасице, вешаљка, и на крај је падла и кременадла!

Ете, то је Лесковачки воз! А "Пироћански воз" је: Два ћевапа - један иза други!

И једна стара лесковачка причица, стара ко Нови завет, па каже:

- Чувена Тајна вечера, Исус Христ и 11 апостола једу пљескавице, а Јуда хамбургер!

burgers 1839090 640

И како тој, бива, у сан, бог надахњује, људе овог века и времена, и оног века и времена, чувеног роштиљџију, Драги Бурета, из Лесковац.

И сг ми малко замириса, кроз, њокалицу и ноздрве, на лепињку, док ћевапчки из левак, цврчив, по сцкару, на ћумур, дим по Широку Чаршију се разлегја по бели свет људи, дрчници, армију гладни људи, да пробав, чувене, пљесканичке, и ћевапчки, не само од лесковачки роштиљ мајстори, него и од мајстори из Ниш, Kрагујевац, по први пут из Нови Пазар, и ч'к и из Баш Чаршију Сарајево, и Бањалуку.

Идемо, кроз гужву, масу, и Драги ми вика: уф, како би гу зафрљачија, по сцкару, на ћумур, а тек ли пак ћевапчки, па да буднев, без траг, од печење, големи и убави, ко прсти на трубача из Врање у Горњу Чаршију.

И седосмо у једно приручно кафанче.Драги - викам му.- Вино!  А, ааа! Бело, синко, и сифон!

- Сифон немамо! - вика дечко на праксу.

- Kако бе немате!? 

-Само киселу воду.

-А на кое печете пљескавице!?

Драги Буре, већ му врије, све, ко комине, у  њега, од нервозу.

- Па сг печемо на расположиви, извори, енергије,па на плин, струју, такој. - допуњује причу и газда на кафанче.

-Леле, леле! Kо се направи од дваес први век! Од онај сладак, златан, и убав Лесковац!

- Па, такој нам је речено!

-Речено!?

Оној, ч, му је сочно, ко пљескавица из прошли век, и малко седе,на кафанску изакану, столицу да се поврати од шок.

Раскопча онуј кожну кравату, ал се зноји, и вика ми: - Синко,није ми добро, чувај традицију. Синко, није ми добро, чувај, рецепт .

И он легну, на ма', а ја се диго из кревет, знојав, и помисли се: ако једемо пљескавице на плин, струју, такој, ја си седим дома,нећу се мајем по роштиљаду, и сам си гу спремим,са зејтинчак, сол'чк и меско у, тигањ, на електрични шпорет, јер нема тај укус, ко што има пљесканица на ћумур са сцкару. 

⇔ Радио Белами, Ниш, сваке суботе од 12-14 уживо, реприза недељом у 12ч.⇔

ДНЕВНИК НА ЈЕДАН ЦИРКУС М

17. март 2000.

 winning 2829615 640

Добар дан, добри људи!

Ово је већ 6. јубиларна представа на Циркус М у Ниш, и полако догурамо и до половинку март, а ће догурамо богами и до стотку, ако пре тога не унередимо мотку (догурасмо богами до 1039 емисије, мотка је још чиста, кој ко ми), а у међувреме се свашта иззбивало, што би реко деда Пејча звани Фројд: „Све збив до збива у ова времена сива!“! Те ће буду избори, те неће буду избори; те уплашили се немој изгубив избори, ови се па уплашили немој да победив, а... нешто сам начуо да Аца Македонски као оштри мач да разврже Српски чвор, ал то су само, што би се каубојски рекло: дасине гласине (за они који не знају, даса је јунак из амерички каубојски филмови, а томахавке су индијански секирчики), а ја... ко директор на циркус, нит слушам „дасине гласине“, нит па слушам „тасине гласине“, нит „васине гласине“... ја, ко директор на циркус и одговоран орган, а кој ће други, ја си гледам свој посо, и даље си штрикам штрамплице за бизончики: плаве за мушко бизонче Врне, а розе за женску бизонку Срне; па како је почело ово лепо време, уфатио сам да мешам сапуницу у ванглу, јер оће горила Чута (то је скраћено од Чутуран) да се обрија испод мишке, ко... много се зноји па... (а не воли да се брија са електричну машиницу, као, много га чупка); па штуцујем мустаћи на сомче Бркицу; па загревам воду за жирафу Симониду да се запере; па одвикавам крокодилче Чаки да не сиса палац; па водим зебру Гагицу да се среди код козметичарку јер треба да позира за пешачки прелаз; па ови дани мора водим слона Сивчу код зубара, много му криви зуби, па да му направе протезу (шта га знам, мож ће некад да пожели да буде спикер на телевизију, па да не фрфља ко поједини); па оће Смрда Твор да пева у хор, ал еве већ пет године како покушавам да га упишем и нико га неће (досад сам потрошио на њега сто кила парфем, ал не помаже); па водим нилске кобиле Берту, Ђилду, Хану и Жану у лесковачки "Абрашевић", јер оће да науче да играју Лесковачку четворку; па прецртавам Текс Вилеров гоблен "Тајну вечеринку", јер оће камила Лола да везе за мираз; па успављујем муфлонче са звечарку; па тренирам вучјаци да буду водичи на слепи мишеви, па... замољен сам врло љубазно од једну групу људи (шачица), да поновим оно што сам причао још пре две године, а сад постаје опет врло актуелно, а ради се од следеће:

Место на догађање и на збивање је једна зузетно угледна комунистичка држава, што би се оно рекло, један цвет међу државе, ружа међу коров, у народ позната ко - другарица Кина! Што би се марксистичко-маовски рекло: све функционише ко подмазано, нигде нема да шкрипне, никог не дирав - нико ги и не дира, што би се оно опет марксистичко-маовски рекло: работа има колко оћеш, на сваки корак, само што нема кој да ради. Све то аздисало од демократију и благостање: ћеф ти пиринач овако, ћеф ти пиринач онако, и сад... ко што је нормално, пошто јелте посо има колко оћеш (слично као код нас), и сад... тамо у Кин-за-за (а ово Кин–за–за је скраћено од Кинески завод за запошљавање), е тамо излазе конкурси за работу (слично као код нас), па каже овако:

Конкурс 1:

Траже се педесет милиона електричари са Ни-Сан-Сан (ово ни–сан–сан је скраћено од Нижа стручна спрема) за работу у Кин-држ-дрп-ел-дис! (Што је тежак овај кинески за изговарање.) А ово Кин-држ-дрп-ел-дис, то је нормално скраћеница и значи: Кинеско државно друштвено предузеће Електродистрибуцију! Дакле... траже се педесет милиона електричари са Ни-Сан-Сан, а опис на посо је следећи: Да тове електричне јегуље!

Конкурс 2:

Траже се петнаес милиона електричари са Виш-Сан-Сан (ово виш–сан–сан је скраћеница и значи: Виша стручна спрема!) за работу у Кин-држ-дрп-ел-дис! (То сте вероватно већ запамтили, а значи: Кинеско државно друштвено предузеће Електродистрибуцију! Опис на посо: Шпалирна садња и узгој на зимске и летње бандере, и наводњавање на исте!

Конкурс 3:

Траже се три милиона електричари са Вис-Сан-Сан (то је Висока стручна спрема!) за работу у Кин-држ-дрп-ел-дис... Кинеско државно друштвено предузеће Електродистрибуцију! А опис на посо је: Да продужују кратак спој!

Толко.

winning 2829615 640

-Шта кажеш, колега, завршише се најзад ове играрије  у Токију!

-Да, али настављају се друге, увек има играрија.

-Је л' си видео, наши олимпијци освојили су рекордан број медаља, од којих су три златне.

-Јесте, а код наших спортиста и бронзане и сребрне медаље сијају као злато. Није ми само јасно каква је ту алхемија у питању?

-Па то значи 9 златних медаља!

-Тачно, а остали нека рачунају како хоће.

-Још да је Ноле освојио две златне, у синглу и у миксу, где би нам био крај!

-Како су играли, не би нам у миксу помогао ни Ноле ни Ђоле.

-Много смо имали четврта места, за мало па медаља...

-Тако и наша скакачица у даљ, јер после сваког скока пада на леђа (док остале такмичарке падају напред) и то јој умањи дужину скока, таман за медаљу.

-Мене чуди зашто наш Олимпијски комитет није реаговао на две златне медаље за Косово, јер, ако ми не признајемо такозвано и самозвано Косово, не признајемо ни њихове златне медаље које би, по логици ствари, требало да припадну Србији. Овако испада: тзв. држава, а две златне медаље! Чуди ме да и Јапанци нису то приметили, а ни наши званичници!

-Можда су они добили такозване златне медаље! Ја нисам видео ове на победничком постољу нити сам чуо која им се химна свира... или наши нису то преносили.

-Али, да су се Олимпијске игре одржавале у Кини...

-Или у Русији...

-Не би тога било.

 belgrade 4583965 640

-Прекорачили сте брзину! Чу се глас са џи-пи-ес навигације. Ау, па ја јурим 55 км на час непрегледном мачванском равницом. Шта да ми из преоране њиве искочи какав трактор на пут или какво рогато говече.

Кочи човјече, гдје си навро, тек је 21. вијек, а ти јурцаш 55 км на час. И куд дођавола јуриш?

У престоницу, у Београд. Човјече, тако сам узбуђен. Није шала велеград је то, двомилионски град. Одкако сам купио гарсоњеру у њему, некако се и ја осјећам дијелом те метрополе, а како сам кћерку уписао на фалкултет, још више ми је прирастао срцу.

Оно јест да сам у почетку имао праву трауму од уласка аутом у београдску саобраћајну џунглу, али сад је већ другачије. Свака част ономе ко измисли навигацију.

Радујем се видјећемо кћерку, провести са њом викенд, отићи ће мо и код пријатеља на свадбу, удају кћерку. Ми постајемо дио београдских збивања. Какав диван осјећај.

Вјенчање је у Храму вазнесења господњег у Жаркову, а свечани ручак у Кенгур Ресорту у улици Акира Куросаве у Земуну.

Са 50 км на час тешко да могу стићи до 14 часова до матичне службе Општине Стари Град, гдје треба да подигнем извод из матичне књиге рођених, а са 60км на сат вратиће ме ревносни полицајци, који паркирани у цивилним аутима са радарима  поред пута вребају, 50 км назад до судије за прекршаје гдје ћу да платим 6000 динара казне.

Како било да било угледао сам Западну капију Београда. Види богати ја Београду долазим са запада. Све бриге сада падају у воду.

Пјевушим ''Београде, Београде, на ушћу двију река испод Авале''. Београд шири руке и прима ме у загрљај.

На Гооглу сам већ видио да је најближе да ауто оставим у јавну гаражу ''Пионирски парк'' преко пута Скупштине.

У гаражи гужва, нема мјеста тако да силазим на трећи ниво. Доброје, ту смо. Журим, не узимам ни јакну. Прохладно је, али ме зубато сунце и нова љубав према Београду грију, а и није далеко до Македонске 42.

Ипак велеград је велеград. Све је тако дивно. Летим, не ходам.

Љубазни су у матичној служби. Лијеп је осјећај бити дио свега овога.

Враћам се задовољан. Отварам врата аута. Сасипа се некакво стакло. Тек тада видим да је стакло возача разбијено. Инстиктивно бацам поглед на мјесто гдје је некада стајала навигација, нема је. Надам се да је ипак сан.

Отварам гепект. Сви кофери су покупљени, гардероба, накит, умјетничка слика, храна.

Пењем се степеницама до излаза да супругу вратим из облака у београдску стварност.

-На карти Вам пише да не одговарамо за аута и ствари у њима, саопштава ми службеница јавне гараже, смирено, као да свакодневно даје опљачканим  клијентима ту информацију.

-Морате назвати полицију, рече и даде ми папирић са записаним бројем.

Док чекамо полицију службеник јавне гараже каже да је и он из Републике Српске, не би ли ми било мало лакше.

-Ау бре ко Вам рече да паркирате овдје. Боље да платите и казну вани на улици због паркирања, него да улазите у ''вучију јазбину''. Баш сте дошли ''мечки на рупу''. Прије два дана цури су украли двије јакне по 500 Е из аута. Па гдје ћеш остављати нешто у ауту, то је мамац за њих.

 Баш ми нешто би жао тих лопова што због нас неодговорних који нешто оставимо у свом аутомобилу њих јадне доводимо у искушење да полупају стакло и поваде све из аута.

Само што сам њему издиктирао шта је све украдено из аута стиже полицајац. Прописно ме легитимиса, а онда и он пописа шта је украдено.

-Мораће те сачекати колеге да ураде увиђај, рече и оде.

Е хвала Богу. Трипут Бог помаже, па можда послије трећег пописа васкрсну моје ствари. Молим Бога да ме само пусте да идем, да ме више не саслушавају. Дође ми да признам да сам сам себе опљачкао па да ме пусте.

Стиже екипа за увиђај. Поново легитимисање, поново попис.

-Ау бре где ћеш овде паркирати. А из Републике Српске си? Пратим ја Додика, његов сам фан, а од овог што пишемо ти немаш никакве користи, и да га нађемо од твојих ствари нема ништа, али нама треба , ако га ухватимо да му придодамо још једну пљачку у досије.

Е сад ми је лакше, кад све ово сазнах, још кад рече да можемо да идемо, мени свану.

На излазу нам уредно наплатише паркирање и пожелеше сретан пут. Шта ћеш па и били смо паркирани. Баш неки фини људи.

Нешто се стуморило напољу. Није онако лијепо као кад смо долазили. Возачи нервозни трубе, траже да брже возим. Зграде око Бранковог моста старе, рушевне ружне, сиве.

Шта лијепо виде у овом Београду?

Лијепи мој град у коме живим, моје комшије са осмјехом на лицу, моја полиција.

⇔ Радио Белами, Ниш, сваке суботе од 12-14 уживо, реприза недељом у 12ч.⇔

ДНЕВНИК НА ЈЕДАН ЦИРКУС М

23. март 1998. Прошли век, прошли миленијум

tarzan 4760046 640

Добар дан, добри људи!

Не да је чудно ово време, него... Прво, у сред зиму за мало да испоцрцамо од врућину, сад па у пролеће, од ладно, а шта ли ће тек да се деси кад дође ЈУЛ- не смем ни да замишљам. Што би се рекло филозофски - ипак си је у шуму најбоље. Нису џабе партизани били тамо четри године. Дакле, све си има своје историско и научно објашњење. А пошто сам се, јелте, већ закачио за историју и науку, због они који нису досад чули, морам да поновим једну заиста сензационалну вес!

Наиме, двојица еминентни историчари и научници из наш крај, или “Из туј негде”, иначе, за њи се мож слободно каже да је просто невероватно колки је досег на њихову меморију памћења! Ма то нема границу! Ај што се баш све сећају кад су имали по десет године (лажем, мање од десет), па се све сећају и кад су били у љуљку, него - они се чак сећају и у минус! Сва њихова научно-историска дела су писана, ко да су они лично били тамо, дирек на лице место! И то, са једно десетину камере, са дваес магнетофони, и са једно триес секретарице које су неуморно фаћале белешке, као на пример: бројале испаљени меткови, фрљене бомбе, псовање и на нашу и на противничку страну, и слично! Чак су записувале и које су поједине историске личности мислили у себе! Иначе, ови историчари, познати у наш крај ко Сијамски двојајни Близанци, научно тврде, а за то имају и необориви докази и аргументи, да је после чувену "Тајну вечеру", Исус Христ позвао домаћина и реко му:

- Где је тај рачун да потпишем?

Дакле, господа и другови Близанци, боље звучи Близнаци, у своју најновију књигу, која је иначе још у рукопис, дакле... Циркус М има ту привилегију и час, да први објави сензационално, дакле (нисам реко сензациАНАЛНО), откриће:

Историчари Близнаци тврде да је: Друг Тарзан пореклом - Србин! Или, још прецизније и још сензационалније - друг Тарзан је пореклом Србин из Јужну Србију! Образложење: Тарзан је полудивљак, једе које нађе, а мож и много да издржи без леб и месо - само на воду; највише му одговара да је гол и бос; врши нужду (и малечку и голему) где стигне; омиљено оружје му је нож; и на крај, два, што би се рекло - крунско круцијална доказа:

Тарзан не зна сви падежи и једино су мајмуни могли да га изаберу за краља!

 thoughtful 788284 640

Двојица матураната, враћајући се из школе, разговарали су о својим плановима за будућност.

-Мој тата каже, рече један од будућих свршених средњошколаца, да се факултет овде не исплати и да би било добро да по завршетку школске године потражим неки посао.

-Ја ћу ипак уписати неки факултет. –рече други матурант.

-Па добро, ако тако желиш. А који би факултет уписао?

-Нисам сигуран. Можда историју, мада ми и филозофија звучи примамљиво. –неодлучно рече школарац.

-А зашто баш ти факултети?

-Једноставно је, рече будући академски грађанин. Да имам о чему да размишљам када по завршетку студија не будем ништа радио.

africa 2027776 640

Због угрожених националних интереса далеке, а нама блиске и пријатељске земље на мјесто руководиоца нашег комуналног предузећа, уз строго поштовање демократских принципа и процедура доведен је друг Мане, кадар проевропске орјентације и декларисани поборник промјена.

Годинама шкрипи у нашем комуналном предузећу, а никако да се нађе неко ко ће да узме метлу у своје руке и почисти темељно и без милости прљавштињу која се вјековима наталожила и угрожава интересе наших далеких пријатеља.

Има се шта ту почистити још од времена цара Лазара па до наших дана. Вучемо за собом непотребне ствари од прадједова, дједова, очева. Све то треба заувијек почистити и у контејнер бацити. Дјеца нам се саплићу о то ђубре које теглимо још од Косова. Заплело им се у ноге па не могу да оду тамо гдје их чека благостање и рај.

Друг Мане је у свој стручни штаб покупио све саме љуте противнике свега што вучемо из прошлости, а поборнике свега новог и напредног.

  Први задатак им је био искоријенити старе, аутохтоне врсте, отпорне на вјетрове , сунце, кише, мразове и разне болештиње.

Засадили су нове сорте све по укусу наших далеких пријатеља. Али се брзо испоставило да те нове сорте не могу опстати без свакодневног третирања разним средствима, без заљевања, прскања. Биле су тотално овисне о бризи наших далеких пријатеља.

Аутохтоне сорте су се с времена на вријеме појављивале као коров у појединим атарима, што је друга Мана страшно нервирало.

 Узалуд су кориштене опробане методе да се униште сви коријени којима су те аутохтоне сорте биле везане за тло нашег атара, да се ако ништа друго бар прилагоде новим трендовима, мало скрешу те њихове гране, и модификују њихови плодови. Све је било џаба, аутохтоне сорте су одољевале свим притисцима.

Пропали су и напори да се почисти све што вучемо из прошлости, да се отарасимо тог баласта, и да без вијековног терета кренемо у нову, свијетлију будућност, коју су нам наши далеки пријатељи намијенили.

 Све је било узалуд, народ се тешко хтио отарасити драгих ствари из прошлости. Колкико год да су им их кудили, биле су им драге и нису могли да дозволе да се баце у контејнер.

На крају је почело да се шушка да они наши пријатељи из далеке, а блиске нам и пријатељске земље нису задовољни како друг Мане штити њихове националне интересе. У исто вријеме се друг Стане хвали на сва уста, како ће увести реда у наше комунално предузеће само да се дочепа фотеље.

Било како било очекујемо нову смјену на челу нашег комуналног предузећа, а онда и нове мјере. Нека нам је Бог на помоћи.

graffiti 508272 640

Француском буржују, враћена чувена слика,:"Посрнула Мадона са великим сикама". 

"Слушајте пажљиво... Ово ћу рећи само једном"! - Kако би говорила Вики Мишел, из Покрета Отпора, из чувене тв серије "Ало! Ало"!

Међурегионална сурадња, успјела је ући, разговору с мобитела, групуци организованих момака" Црни међед", из кримогене средине у Лакташима, а који су мазнули", ни мање ни више, него чувену слику"Посрнула Мадона са великим сикама", из још чувеније тв серије, Ало, Ало! ". 

Kако се незванично сазнаје, реч је о извесном Нишлији, Н. Н., вођи крадљиваца умјетнинама, који је уједно и ватрени фан, пјевачице Мадоне, тј.Лујзе Чиконе, којој је намеравао продат', слику, преко-оцеанским летом, из Сарајева.

Он је дуго скривао ово ремек дело, у сигурном буџаку, и када га је хтио продат, најпре, једном политичару из БиХ, пао је у замку, полиције, па му је у шали, "Добар јутар, рекао не полицајац Kребтри из серије Ало, Ало, већ полицајац из Тузле.

Слика ће бити враћена у колекцију, француског буржуја, иначе пребеглог Србина из Лике, у Париз, специјалним блиндираним аутом, са непробијним стаклима, док ће сви имати панцире, на себи. Хоће ли се крадљивац опет, извући кауцијом, и да се тиме,опет, не нађе, иза решетака, остаје, да видимо. 

vultures 4600468 640

Црни хумор, на призренско-тимочком

Kое има по град, кој како живи, а кој ли па мреје, ал', кажем на пакосни, ће зачука, гоч и код тебе.

Kое има по град, једно те исто мртвило, нема ни свирке, не чури, се сцкара, а један 'улав, вика:"ајмо на са' рану, да закопамо, нашег другара"!

И сви су туј, ко', на лошу пробу, поп, се види с леђа, а јед'н, ближе гробу, и чури се тамјан, и јед'н, ближе, гробу, и чури се тамјан, измешан са слузе, измешан, с чур од цигаре.

И туј је јед'н, с ћелаву главу, да сутра га видив, на голем телевизор, до њег', носив сандук, крстачу, са жив зор'.

Kое има по град, једно те исто мртвило, болештина, од коју сви цвикав, јер млоги је у црно, завило.

horse 3395135 640

Свети Сава, и свети Kнез Лазар, у сновиђењу, наставника српског језика, година је 2025.-та.

И јави се наставнику Звонку, Свети Сава. - Нешто, поче да куца о прозоре и врата у глуво доба ноћи. - Не, учиш ђецу, Светосављу, из остављате речи:Kосово, српски, и тако. - Но, учим ја, учим… рече наставник Звонко. - Но, знам, ја чедо моје, да, није до тебе, но у књизи за школарце, 'мјесто пјесама Свети Сава, и Грачаница, ђецу уче пјесмама, да изаберу између пјесама, Савиница или Kрушевачка црква Лазарица! - Kо је то написао, никад, чуо!? -

soccer 3496510 640

-Хало! Је л' то ТВ сервис?

-Јесте, али не за поправку телевизора.

-Знам, ви поправљате програме. Да ли сте компетентни да разговарате са мном?

-Шта вас конкретно интересује, господине?

-Зашто нисте преносили Европско првенство у фудбалу, најважнију, поред хране, споредну ствар на свету, него су то радиле неке мање телевизије које ја не 'ватам? Зашто онда вама плаћам претплату?

-То је политика наше куће. Али смо зато преносили Европско првенство у кошарци за жене...

-Ма, то су женска посла и ко то још гледа, а видели смо шта су мушки урадили.

-Преносимо, затим, велике тениске турнире...

-Свака част Нолету, Ђолету и осталим, али фудбал је, бре, спорт број један на свету.

-Један од разлога, можда и највећи, је тај што наша репрезентација није учествовала...

-Па баш зато, пријатељу, требало је да преносите, да наши љубитељи фудбала уживају у мајсторијама Француза, Енглеза, Италијана, Португалаца... а не да грицкају нокте уместо семенки кад гледају наше. По вашој логици, нећете преносити ни Светско првенство, јер не верујем да ће се наши пласирати, уз све поштовање према Пиксију... А како су наши играли раније, кад смо били вицешампиони Европе у Монтевидеу... Шта, прекинуо је везу! Е, ево вам га што ћу да вам платим претплату за јуни и јули!

(Име и адреса познати редакцији и аутору.)

cup 1009223 640

Одмах пошто су обавили грађанску дужност заокруживањем једног од понуђених бројева на гласачком листићи, и спуштањем истих у кутију, Марисав и Пребисав су се упутили у кафану „Златно доба“. Кафана се налази на крају Европске улице, окружена је руским степским зеленилом, а у живописној барици испред кафане кочоперно лелуја кинески пиринач.

- Изволите, господо! – дочека их конобар.

- Шта имате од специјалитета?! – питали су

- Данас нудимо Новинарску патку са преливом од предизборних обећања, гарнирану мешавином БДП-а и растућим стандардом!

- Донеси ти нама нешто опипљивије. На пример - лесковачки воз!

Конобар им је објаснио да њихов роштиљ мајстор више не припрема тај застарели специјалитет из оног једноумног времена.

- Добро, дај нешто савремено из овог бездушног времена! – преиначили су поруџбину.

- Имамо Европску дилижансу за дуго путовање. Садржи Меркелове уштипке, Хашку вешалицу, Макронове ражњиће, ММФ-ову сланиницу у магли и Курцову кобасицу!

- Уз ову новотарију  сигурно нудите  неко добро домаће вино?!

- Није домаће, ал' се већ одомаћило: Бајденово црно инаугурационо.

- Још ако имате и певачицу да нам отпева шлагер  Добро јутро Европо! Баш би нам пријао ручак.– пожелеше Марисав и Пребисав...

⇔ Радио Белами, Ниш, сваке суботе од 12-14 уживо, реприза недељом у 12ч.⇔

ДНЕВНИК НА ЈЕДАН ЦИРКУС М

18. јул 2001.

man 4132758 640

Добар дан, добри људи!

Не да је жешка ова Божја скара, (а ни брат Бибац неће да утули његову), сунце си и даље пичи на шестицу, температура је тропска, дакле, влас (тад је био ДОС и не поновио се дабогда), има оправдање што смо тропирали, а може да се каже и да је температура пустињска (дакле, опет влас има оправдање што се полако претварамо у пустињу), а ово врућко време највише одговара на мушки, мислим оно... ако ги жене потерају...

Навикли смо ми на лошо, па си нам арно! Ееее, што би реко брат димљени Србин, ромски цига, прала Индир звани Црни Јунг:

»Ау, Девла, како је тешко да си ћовек и политићар!«

Прво теомо да испоцрцамо од ладно, сад па од врућо, кад се боље поразмислим, ипак си је у шуму најбоље. У шуму си је најлепша и најголема ладовинка. Нису џабе партизани били тамо четри године. Ето како си све има своје историско и научно објашњење.

И ко што реко, припекла небеска скара (и тад 2001. а и сад), и ај што је припекла, време си ву је, него гу неке вечите севапџије, дакле: не ћевабџије, него севапџије (ово севапџије читај – политичари), још гу па распаљују! А тој распаљување и потпаљување је класичан увод у - Ђаволово котле. Само што су заборавили једну просту ствар, да се из то Ђаволово котле не мож џабе куса ко овде. Тамо у небеса су неке друге ћевабџије. И кад тамо отиднеш гол ко пиштољ (нигде куће, нигде викендице, нигде паре и злато), и кад станеш у ред пред Божју скару, тек онда ће се питаш: "А како то, сви голи, нико ништа нема, а неки добијају небески ћевапи, а већина - Ђаволово котле?" Па тако, јер како се са празну главу бусаш, тако ће и да кусаш! Колко да неје без ич!

А по улице се и даље возикав у своји металик мрцедеси, а на там - а на овам, типични српски бизмисмени. Од толко шетање, мечке ће гим добијев проширене вене! И кад сам већ туј... каже:

ПОРТРЕТ ЈЕДНОГ КЛАСИЧНОГ СРПСКОГ БИЗМИСМЕНА

Излаза класичан српски бизмисмен из класичан Дајмлер-Бенз бел мрцедес (мож и боја на црљиву вишњу), и кога зове (мрцедеса), све му онако тепа - мечка, мерџан, мецко, мече, мечкица... нормално, екстра опрема: ладовина стакла, ваздушни јастучики и јоргани, обавезна клацка (читај – клима), и кад се класичан српски бизмимен скроз извукја из класичан Дајмлер-Бенз, одма у очи упада да је на околостомачни панталодржач, то јес, на каиш, преко кој се благо прелива извесна количина од мрсно ткиво, то јес сало, да је обесено мобилно телефонче, комата два, једно калибар 063, а друго 064, а преко раме виси педеруша од оригинал јеленску кожу (и то од задавеног, то јес, с голе руке удавеног јелена, да кожа не смрди на барут), а у горњо лево џепче на белу кошуљку са кратки рукавчики, надзирев се плави 100 немачки динари, на руку златан Роле пута (Ролеx), око гушу кајле са обавезну крстачу (без гимнастичара), и онда сетај класичан српски бизмисмен почне одзрће на све стране ко сателицка антена са уграђено моторче (гледа дал га неко гледа и дал је угледан), а онда... лаганим, достојанственим и лепршавим покретима, из кола се извукује, то јес излази његова госпођа са уфрћкану косу ко кокер-шпанијелка, одевена у гардеробу чије се име врло тешко изговара, а иза њума, у исти тренутак истрчује тазе обањано и очешљано пекинезерче с две личне карте и са пасош, и у исти тренутак диза ногицу да обележи територију, и кад су сви искочили из бел мрцедес (а мож и боја на црљиву вишњу), класичан српски бизмисмен притисне алармно дугменце на букет кључеви (ко да је кључар у КП дом, а не бизмисмен), у исти тренутак засвира нека космичка музика (а он је иначе љубимац на Мирковићку, ал нису имали аларм с њен глас), мрцедес, мечка, мецко, мечкица ил мерџан, са тај нежан потез је закључан и осигуран, пекинезерче је врзано на аутомацки каиш (дакле, исто такође је осигурано... а ако не трчи, него каска, онда је и каско осигурано), а и дотична госпођа на бизмисмена је осигурана, јер сваки дан иде код једног мајстора кој ву уграђује класичан српски аларм!

И што би се књижевнички рекло - Има ги свакакви, и таки и таки, ал душмани највише! И ти исти, то јес душмани, причају за једног мог доброг другара, кој је иначе голем обожавалац на кики, лили, гага и кака, то јес, он је фанатичан фан на кило-кило, ил на литар-литар, ил на гајбу-гајбу, ил на картон-картон па кажу за њега:

- Колко је он виногради попио, кад се купа, пере се искључиво - са плави камен!

⇔ Радио Белами, Ниш, сваке суботе од 12-14 уживо, реприза недељом у 12ч.⇔

ДНЕВНИК НА ЈЕДАН ЦИРКУС М

8. јул 1998. (Прошли век, прошли миленијум)

incontinence 5479371 640

Добар дан, добри људи!

Сви знате да је данас среда, голема па мудрос, а од збивања која су се збивала у протеклу недељу има доста, што би се књижевники рекло - све збив до збива у ова времена сива, ал изедем ти збив до збива кад нема ладна пива!

Начичкали се неки празници, има ги свакаки - и религиски, а има ги Богами и атеистички, што би се опет књижевники рекло: Религија је опијум за народ, а комунизам је хероин! Дакле, ред опијум, ред хероин, па после викав - народ луд! Није б’ш тако! Народ си је нормалан, ал ови нарко-дилери нису! Ем те навучев на опијум и хероин па те после глобив и трујев, ем...

А јуче био ко неки празник: 7. јул, и... на јучерашњи дан је, бар тако су нас учили у школу, као:

На народни сабор у Белу Цркву, поводом Светога Јована, НАШ Жикица Јовановић Шпанац, пуцао је из пиштољ на двојицу НАШИ жандари, и тад је почео НАШ устанак - против Немци (сачувај Боже од историју)! Просто на човека да се збрчка чело од историски ликови и дело! А кад смо већ код ликови, један датум ми је случајно промако, и еве ја исправљам тешку грешку, и...

Гузичар, гузоје, длакар, подрепаш, дудлоје, дупедавац, лептир, лептирушка, пешкир, пешко, пешован, пешовандер, тетка, топли брат, фижбајн, контраш, мушмула, смоквица, дерпе, ластиш, педало, педикир, педос, пеликан, пепељуга, пепино, пепос, печурка, федер, феско, хомић, хомокењац, бузерант, нагузер, гузољуб, шлицоје...

Дакле: Прошли месец, 27. јуна, био један празник, а сви га у свет зовев ДАН ПОНОСА, илити у превод на чис лесковачки књижевни језик - Дан на педери и лезбејке! Тај дан се слави још од 1945. годину (Боже како се неке године поклапају), и тад је једна група педери гађала са камење милицајску рацију (дакле, жандарску рацију) у један паб у Њујорк! Значи, педерска револуција је почела и завршила се четерес пете, и од тад се слави ко голем празник. Ко је први фрљио камен на жандари, не се знаје (вероватно неки Жикица), а пре једно три године, кад се прослављало пола век од педерску револуцију, у Њујорк су дефиловали испод розе (или - пинк) заставу, обрати пажњу - милион и сто иљаде педери и лезбејке! Машала. Не знам тачно дал је и неки наш био тамо, вероватно јесте, а колко ги тачно има код нас (мислим педери, а на лезбејке - свака час), ни то не знам тачно, ал да ги има - има ги, и то: Охо-хо-хо! Што би реко деда Пејча звани Фројд:

1.       СВАКА СИ ТОПЛА ГУЗА ИМА СВОЈЕГ ТОПУЗА! Ил па:

2.       ДУПЕНЦЕ МУ ИЧ НЕ ДА МИРА, НОН-СТОП ОЋЕ ДА СЕ КЛИСТИРА! Ил па:

3.       СВЕ ГА ПОЗАДИ ПРОЂУ ТРНЦИ КАД СЕ СЕТИ НА ЦРНЦИ! Ил па:

4.       ДУПЕНЦЕ МУ ЈЕ У КАРАНТИН ЈЕР МУ ФАЛИ ВАЗЕЛИН! Ил па:

5.       ЈЕДНА МИСО НА МЛАДИЋИ СА ТОПЛИ ДУПИЋИ: БЛАГО СИ ГА НА СВИЦА, НА ЊЕГА СИ НОН-СТОП СВЕТЛИ ГУЗИЦА! Ил па:

6.       ОНА СИ ЈЕ У СВОЈУ МАЛУ УГРАДИЛА СПИРАЛУ, А ЖИКИЦА ПЕДЕРЧЕ УГРАДИО СИ ФЕДЕРЧЕ! Ил па:

7.       ОН СЕ ЗДРАВО КРЕСО У ДЕБЕЛО МЕСО!

И што би реко деда Пејча звани Фројд:

- БОЉЕ МАЧКА У ЏАК, НЕГО МАЧОР У ДУПЕ!

woman 5802979 640

 

Овој снијем ко да ми чати поп над главу, у беседу, у цркву:" Мара Бранковић, беше 'тересантна личнос', млого писмена, и с голем утицај, имаше жена, у српски и турски средњи век.

" Останула је Православка, у харем, у кој је отишла по удадбу, за Султана Мурата Другог, повела и свог исповедника, там', голема добротворка.

Њојзина реч, била је пресудна за избор Цариградског Патријарха.

Након што је умреја, Мурат Други, зарекнула се, да се неће удава, а била је двапут, запросена, јенпут од Византијског, други пут, од Угарског цара!

Она је од наследника султана Мурата Другог, кад је склопија очи, добила област око Дубочице и Лесковца, за своје издржавање.

И крену, такој с жену од султана, са такси, до Дубочицу, да види, кое се напра'и, с оној што је добила од Султановог наследника.

Туј је било широко поље! - Ц. ц. ц. Поче да ц'цка! - Kолки солитери! - Овој ли је модеран град!? - Модеран град, Ваша Висости.

-Де,де..не персирај ми, српче, знам те, добра си душа!

bridge 3024773 640

 

Kако "Грделица Њуз", незванично, сазнаје, по угледу на комшије, из региона, тачније из Зенице, којима је пошло за рукама, да украду,ни мање ни више, већ, тридесет метара, моста, преко реке Босне, и ови лопови, су се осмелили, да само начну мост, преко Туловског канала. 

Прочитавши на једном локалном порталу, вест о њиховој нечасној радњи , један од лопова, се дао у бег, и успут на ораници, изгубио шрафове, од монтираног моста, преко Туловског канала.

Поштени налазач,Цветко Ратарић, ће, у, ту част, добити од надлежних, кључ, "Гедоре" , јер се у доколици, и из хобија, бави аутомеханичарским,радом, а не и кључ, као почасни грађанин, како се то и почетку, предпостављало.

Наравно, поштени налазач ће добити, и бесплатно крпљење гума за свог Стојадина, "Заставу 101, код Ђурка Вулканизера, као и поправку чизама, код Миље - обућара,кад буде долазио у град.

Надлежни ће ангажовати пољака, Kаменка Јовановића, да поред тога што чува поље, чува и мост, како се лопови опет не би појавили на овом, новом, предивном, мосту.